Košarkaški klub Crvena zvezda osnovan je 04.03.1945. godine i od tada je osvojene su 23. titule šampiona, 13 nacionalnih Kupova i Kup evropskih pobednika kupova, 6 regionalnih ABA liga, Superkup tog takmičenja, dok su brojni crveno-beli asovi osvajali olimpijske medalje, kao i medalje na svetskim i evropskim prvenstvima.
TROFEJI:
- Šampioni države (SFRJ – SRJ – Srbija): 1946, 1947, 1948, 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955, 1969, 1972, 1993, 1994, 1998, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019, 2021, 2022; 2023;
- Nacionalni Kup: 1971, 1973, 1975, 2004, 2006, 2013, 2014, 2015, 2017, 2021, 2022, 2023; 2024;
- Kup Pobednika Kupova: 1974;
- ABA liga: 2015, 2016, 2017, 2019, 2021,2022;
Superkup ABA liga: 2018;
U proteklih skoro osam decenija postojanja (79. godina Crvene zvezde) osvojeno je 23 titule šampiona, 12 nacionalnih Kupova, 6 regionalnih ABA liga, Superkup ABA lige, kao i Kup evropskih pobednika kupova, dok su brojni crveno-beli asovi osvajali olimpijske medalje, kao i medalje na svetskim i evropskim prvenstvima.
Od prve utakmice podno raskošno rascvetalog Kalemegdana, kada se nije znalo šta znače reči “zona”, “presing”, “individualna odbrana”, “kontranapad”, kada su košarkaške patike, dres, trenerke, štitnici za noge bili samo misaona imenica, do danas Crvena zvezda je bila i ostala košarkaški bastion. Polako, ni iz čega, prvih godina Zvezda je savladavajući teškoće (popravljeno igralište, nabavljeni novi koševi, sašiveni dresovi, nabavljene nove lopte…) krenula da pobeđuje sve svoje protivnike, ostvarujući rezultate sa kojima se niko nije mogao porediti. Tako je počelo “zlatno doba” Crvene zvezde, osvojeno je deset uzastopnih šampionskih titula. U to vreme nije se mogla zamisliti nijedna nacionalna selekcija bez sedam-osam košarkaša Crvene zvezde, a prvu petorku koju su sačinjavali Nebojša Popović, Tulio Roklicer, Aleksandar Gec, Ladislav Demšar i Srđa Kalember i dan danas mnogi smatraju petorkom “snova”.
Oni su u dresovima, išaranim zvezdicama, simbolima osvojenih šampionata, imali svoj stil. Obezbedili su prosperitet našoj košarci, stvorili joj slavu, zabeležili prve međunarodne uspehe i prepustili svoje mesto u timu novim generacijama. Veličina petorke snova je i u njenoj pionirskoj, gotovo promoterskoj ulozi u našoj košarci. Predstavljali su divan mozaik harmonično ukomponovanih različitih vrlina. Beograd će zauvek pamtiti te asove jer su istovremeno postizali vrhunske rezultate i zabavljali publiku duhovitom igrom.
Nakon toga, nastupio je rezultatski pad, smena generacija i trebalo je da prođe 14 dugih godina da bi se stiglo do nove, jedanaeste šampionske zvezdice. Tu, toliko čekanu titulu Crvena zvezda je osvojila u sezoni 1968/69. zahvaljujući i tome što je najbolje partije pružala protiv najjačih protivnika. Po dva puta pobedila je Jugoplastiku, Zadar i Partizan. Predvođeni Vladimirom Cvetkovićem do titule su došli Dragan Kapičić, Zoran Lazarević, Ivan Sarjanović, Ljubodrag Simonović, Srđan Škulić, Zoran Slavnić, Tihomir Pavlović, Nemanja Đurić, Miroslav Todosijević, Dragiša Vučinić i Dubravko Kapetanović i to je do tada bio najmlađi šampionski tim u jugoslovenskoj košarci.
Dvanaesta titula po redu osvojena je u sezoni 1971/72 , a onda je plasman našeg kluba u prvenstvu opadao iz sezone u sezonu. Ipak, tih sedamdesetih godina crveno-beli su tri puta postali pobednici Kupa, a najveći deo tereta nosila je ekipa čiju su okosnicu činili Slavnić, Kapičić, Simonović, Lazarević, Vučinić, Pešić, Živković, Grujičić, Grasi, Latifić, Goran Rakočević i Jovanović. Od prve generacije koja je osvojila deset uzastopnih titula naš klub nije imao bolju ekipu od one čije su perjanice bili Slavnić, Simonović, Kapičić, Vučinić i Živković. Tek jedno finale i sjaj osvojenog Kupa pobednika kupova, dve titule prvaka Jugoslavije i dva domaća kupa skroman je skor igrača koji su plenili igrom i majstorstvom. Potencijal je bio vanserijski. U svojoj bogatoj istoriji košarkaši Crvene zvezde odigrali su tri finala Kupa kupova i dva evropska finala Kupa Radivoja Koraća.
Prvo finale Kupa kupova naši košarkaši izgubili su 1972. godine od italijanskog Simentala iz Milana rezultatom 70:74, zatim su 1974. godine savladali Zbrojevku iz Čehoslovačke 86:75, a treće finale Kupa kupova izgubljeno je od Spartaka iz Lenjingrada rezultatom 62:63 1975. godine. U prvom finalu Kupa Radivoja Koraća 1984. godine u Parizu francuski Elan bio je bolji i pobedio sa 73:97, dok su se u drugom zvezdinom finalu za “Žućkovu levicu” 1998. godine igrala dva meča sa italijanskim Mešom iz Verone. Naš tim je najpre trijumfovao u gostima sa 74:68, da bi onda poklekao u fantastičnoj atmosferi dvorane “Pionir” sa 64:73 i sa ukupnih 138:141 izgubio dragoceni trofej.
Trinaesta šampionska zvezdica prišivena je 1993. godine i to posle 21 godine posta. Slavljena je dugo, zajedno sa navijačima, jer je i čekana dugo. U petoj utakmici finala plejofa nadigran je Partizan, a za titulu prvaka zaslužni su svi igrači: Saša Obradović, Nebojša Ilić, Zoran Jovanović, Mile Marinković, Nikola Jovanović, Mileta Lisica, Dejan Tomašević, Dragoljub Vidačić, Aleksandar Trifunović, Rastko Cvetković, Slobodan Kaličanin, Predrag Stojaković i Srđan Jovanović. U narednoj sezoni Crvena zvezda je još ubedljivije došla do 14. titule državnog prvaka.U finalu plej-ofa deklasiran je večiti rival, Partizan sa 4:1 u pobedama. Svoju 15. šampionsku titulu naši košarkaši su osvojili 1998. godine. Te godine u finalu plej-ofa sa 3:1 u pobedama Zvezda je nadvisila ekipu Železnika.
U poslednjih nekoliko godina naš košarkaški klub se vraća na staze uspeha. Bljesak je viđen u finalu nacionalnog kupa, Kupa Radivoja Koraća (domaći kup poneo je to ime posle ukidanja ovog cenjenog evropskog takmičenja). Tada su crveno-beli u dramatičnim utakmicama finalnog turnira u Novom Sadu najpre nadvisili prvaka države Partizan, onda domaćina Vojvodinu i konačno u finalu i ekipu Refleksa iz Železnika. Neverovatan podatak je da su naši košarkaši sva tri meča, igrana u samo tri dana, dobili u produžecima. Takav podvig se ne pamti, a dobija na značaju jer se do trofeja došlo u značajno oslabljenom sastavu, uključujući i izostanak sa finalne utakmice kapitena i daleko najboljeg igrača Igora Rakočevića. Izbledela sećanja na osvojen kup pre 28 godina osvežili su Goran Jeretin, Igor Rakočević, Vuk Radivojević, Milan Dozet, Miloš Mirković, Norman Ričardson, Milko Bjelica, Aleksandar Đurić, Vladislav Dragojlović, Luka Bogdanović, Čedomir Vitkovac i Aleksej Nešović.
Nakon nekolio sušnih godina, i dolaska na mesto predsednika Nebojše Čovića, klub kreće stazama uspeha. Nakon nekoliko godina konsolidacije kluba, crveno-beli se vraćaju na vrh: Nakon 7 godina pauze, prvi od tri kupa u nizu osvojen je 2013.godine, a isti uspeh, koji je u Kragujevcu klub ostvario pod vođstvom trenera Vlade Vukoičića, ponovio je trener Dejan Radonjić sa dva “vezana” trofeja u Beogradu i Nišu. U oba finala savladana je ekipa Mege. U regionalnoj ABA ligi, Crvena zvezda je tokom takmičarskih sezona 2014-2015 i 2015-2016 stigla do svojih prvih pehara u ovom takmičenju. Nakon velike borbe u polufinalu gde je savladana ekipa Partizana sa 3-1, obezbeđen je novi izlazak na Evroligašku scenu, a trofej je osvojen pobedama nad ekipom Cedevite. Godinu dana kasnije, protivnik je bio drugi – ali ishod je bio isti. Ekipa Crvene zvezde osvojila je ponovo šampionsko prstenje, ovoga puta u finalu u Sremskoj Mitrovici protiv ekipe Mega Leksa…
Trofejne godine u domaćim i regionalnim okvirima, obeležile su i sjajne predstave u Evroligi. Nakon plasmana u TOP 16 fazu, crveno-beli su bili jedno od najprijatnijih iznenađenja tog takmičenja u takmičarskoj 2015-2016 sezoni, gde su nakon pobeda nad Realom, Himkijem, Bajernom, Anadolu Efesom…stigli do četvrtfinala, gde su poraženi od kasnijeg šampiona tog takmičenja ekipe CSKA…
Prvi tim je do kraja sezone potvrdio svoj kvalitet i osvojio domaću titulu ,pobedom nad Partizanom NIS 3-1 u finalnoj seriji, a posebno će se pamtiti trojka marka Gudurića o tablu sa 9 metara u finišu utakmice broj 2.
Crvena zvezda mts je tako završila još jednu sezonu u kojoj sačuvala primat u domaćim okvirima, takođe i napravila još jedan korak više u Evropi plasmanom u plej of, gde je tim poražen od kasnijeg prvaka Evrope, ekipe CSKA sa 3-0.
U takmičarsku 2016-2017 tim je ušao sa nekoliko izmena. Vratio se Dženkins, stigao je Kuzmić, tokom sezone pristigli su Volters i Tompson, svoju šansu dobio je Dobrić…
I ponovo se zavšilo istorijskom sezonom… Ekipa je sjajno igrala Evroligu, pamtiće se serija od 7 uzastopnih pobeda u nizu, tokom zime. Ekipa je po prvi put u novom formatu sa 30 kola, pokazala puno, nosila se sa znato skupljim i kvalitetnijim timovima, ostavila iza sebe na tabeli velikane poput Barselone, Makabija… ali je ostala bez plej ofa i završila na 9.mestu.
Ipak, tim je osvojio ABA ligu, i to dominatnim igrama u finalu protiv Cedevite, a nakon trijumfa od 3-0, crveno-beli su još jednom obezbedili plasman u Evroligu.
Dominacija u domaćim okvirima potvrđena je osvajanjam nacionalnog kupa protiv Partizana u Nišu, a nova „tripla kruna” potvrđena je osvajanjem domaćeg prvenstva i to protiv FMP-a rezultatom 3-0. Uz trofeje, još jedna potvrda dobrog rada kluba bila je promocija nekolicine igrača, a u finalu Superlige iskočio je Dobrić, koji je proglašen i za najkorisnijeg igrača finalne serije.
KK Crvena zvezda mts završio je sezonu 2017-2018 sa titulom prvaka države, igrao je dva finala (nacionalnog kupa i ABA lige) dok je učešće u Evroligi okončao sa 11 pobeda i 19 poraza. Sezona je označena kao početak novog ciklusa, sa novim stručnim štabom i 11 novih igrača, a tokom nje, nekoliko igrača pokazalo je da na njih može ozbiljno da se računa i da mogu da odgovore svim zahtevima igranja u klubu kakav je Crvena zvezda mts.
Kontinuitet osvajanja trofeja je sačuvan, ali zbog više razloga, od kojih neki nemaju nikakve veze sa sportom, seniorski tim nije uspeo da odbrani titulu u ABA ligi čime je klub ostao bez učešća u Evroligi za sezonu 2018-2019, i biće učesnik Evrokupa u sezoni 2018-2019.
Mlađe selekcije su osvojile titule u svim starosnim kategorijama, dok je juniorski tim ponovo osvojio kvalifikacioni turnir “Marko Ivković” i bio učesnik završnog turnira Evrolige za juniore koji je održan u Beogradu.
Sezona 2018/2019 predstavljala je povratak crveno-belih na najveću scenu. Predanim radom menadžmenta kluba oformljen je potpuno novi tim, ali i stručni štab. Prvi trener postao je Milan Tomić, a pridružili su mu se prvi pomoćnik Andrija Gavrilović i kondicioni trener Aleksandar Lukman, a na klupi su ostali pomoćnici Milenko Topić, Saša Kosović, kao i fizioterapeut Milorad Ćirić i lekarsko osoblje. Sa jasnim ciljem, a to je povratak na tron ABA lige Crvena zvezda je uspešno započela sezonu. Osvojila je Superkup ABA lige, plasirala se u Top 16 Evrokupa i kao prvoplasirani tim sa samo jednim porazom u ligaškom delu započela plejof regionalnog takmičenja. Tamo je u polufinalu rival bio onaj ”večiti” Partizan i crveno-beli su slavili 2-1. U majstorici, u fenomenalnom ambijentu dvorane ”Aleksandar Nikolić” Zvezda je pokazala svu svoju snagu i slavila veoma ubedljivo 84-63.
U finalu je viđen revanš iz protekle sezone, ali je Crvena zvezda bila daleko spremnija. Na domaćem terenu Budućnost nije imala nikakvu šansu, ali majstorica nije izostala. Mečevi u dvorani ”Aleksandar Nikolić” okončani su rezultatima 91-72, 107-69 i na kraju u petoj utakmici 97-54. Spektakularno izdanje izabranika Milana Tomića je to bilo. Vredno titule šampiona ABA lige i povratka u Evroligu gde će Crvena zvezda nastupati u sezoni 2019/2020.
Ipak, crveno-beli nisu time rekli poslednju reč. Osvojen je još jedan trofej namenjen prvaku Srbije. Do finala plejofa bez poraza, a tamo je rival bio poznato lice Partizan. Neizvesni susreti obeležili su finalnu seriju i svi su praktično bili na jednu loptu. Tako je bilo i u, ispostaviće se, odlučujućoj četvrtoj utakmici kada je Bili Beron pogodio za pobedu gostiju – 76-75. To je značilo i kraj jedne veoma uspešne sezone u kojoj je klub sa Malog Kalemegdana obogatio trofejnu vitrinu sa još tri trofeja. Onaj namenjen šampionu Srbije bio je jubilarni 20. i doneo je drugu ”zvezdicu” iznad grba naše Crvene zvezde.
Crvena zvezda mts je nastavila i dalje sa istim ciljevima i ambicijama… Crvena zvezda je u takmičarskim sezonama 2020-2021 i 2021-2022 osvojila dve triple krune…Naš klub je od 19.juna 2022.godine u sezoni u kojoj je odigrao 75 takmičarskih utakmica postao i rekorder države sa 22 osvojene titule.
U dvogodišnjem periodu koji je obeležila Korona, Crvena zvezda je osvojila dva Kupa Radivoja Koraća u Novom Sadu i Nišu, dve ABA lige protiv Budućnosti i Partizana i proslavila titule na svom parketu, ali i dve titule prvaka Srbije…
Pred nama je bila zahtevna sezona 2022-2023 i 4 takmičenja: Evroliga, ABA liga, Kup Radivoja Koraća i prvenstvo Srbije. Uvek je teže braniti i odbraniti, nego osvajati. Ali, kada si Crvena zvezda, ciljevi i pritisak su uvek tu. Cilj je ostvaren osvajanjem duple krune i oba domaća takmičenja, dok je tim posustao u finalu ABA lige u petoj utakmici, ali je i zbog odličnih rezultata već tri dana kasnije obezbedio i plasman u Evroligu. Ono što je najvažnije, niz godina u kojima Crvena zvezda osvaja trofeje je nastavljen.
U toku je takmičarska sezona 2023-2024, cilj ostaje isti – da osvajamo trofeje u domaćim i regionalnim okvirima, da punimo hale, i da nastavimo da radimo ono što već deceniju činimo, a to je da na što bolji način predstavljamo Srbiju u evropskim takmičenjima!
PRESS@KKCRVENAZVEZDA.RS
WWW.KKCZSTORE.COM
